Испосници

Захваљујући војној пратњи, коју су нам обезбедили Естер и Тино, двоје финих (мада несклоних ношењу униформи) припадника немачког војног персонaла на служби при Еулексу, омогућено нам је да обиђемо испосничке келије изнад манастира Дечани у пратњи нашег пријатеља, оснивачa и фотографa Ђованиja Кокоa.

Отац Петар не само да је први загазио у воде Бистрице, већ је предводио нашу групу уз тешко проходну стазу.

Једина очувана монашка пребивалишта ван манастирских зидина су келије испосника и монаха, као и цркве, смештене у пећине дуж речног кланца. Уствари, не тако далеко од манастира, налазимо бројне пећине, које садрже остатке средњевековне градње и које су настањивали монаси живећи као испосници.

У келијама изнад Дечана живела је, молила се и стварала елита српског православног монаштва. Писани извори, који датирају из XIV века, помињу великог Авраама, старца и слугу Божјег, великог оца Спиридона, једног од најученијих људи свога времена, као и његовог слугу Јакова, побожног човека племићког рода. Касније им се придружио и чувени испосник Јефрем, који ће потом постати и српски патријарх.

Претпоставља се да је поменути отац Спиридон био патријарх Српске православне цркве у време Косовске битке 1389. године.

Тренутно стање испосничких келија може да се опише као сложено. Са једне стране, у пећинама се могу наћи веома експресивне очуване фреске , које датирају из XIII века. Ту посебно имамо у виду представе Богородице и архангела Гаврила. Са друге стране, сведоци смо спорог годишњег пропадања фрески, праћеног њиховим непрестаним оскрнављивањем натписима и графитима.

Било како било, упркос врућини, стадијуму пропадања фресака и  тешкоћама да се пронађе права стаза до келија, наш напор да до њих дођемо награђен је предивном атмосфером мира и обновљене бриге за све свете људе, који су своје животе провели у овим планинама.