Како си?

Где си Јованка, како си? Одговор је увек исти: Добро. Јованка је таква (прочитај њену причу овде). Храбра и одлучна жена која се бори против своје судбине са осмехом и има вере у будућност и у Вечно.

Управо ових дана, Јованка се бори у болници у северној Митровици како би изнела трудноћу. У седмом је месецу, у тешком стању због своје болести, везана за кревет, проширене материце. Али она воли своју девојчицу онако како знају да воле мајке које обожавају своју децу док су она још у стомаку и не чекају чак ни да се та деца роде.

Није требало да дође до овога, хтела смо је другачију причу, захваљујући Јовановим „теткама и течама“, захваљујући фонду Луке, Барбаре, Алвизе, Надине. Захваљујући великом и дарежљивом срцу Данијеле и Роберта из Болоње, ова прича је требало да буде много мирнија, са повременим контролама у Италији и сигурним и мирним порођајем.

Али болест је непредвидљива, не допушта да се било шта планира, изненади те, чак и кад имаш у џепу визу за Италију.

Пратимо стално нашу пријатељицу Јованку, која је тaoц болнице која је симбол свих зала Косова & Метохије без помоћи од стране Београда и без новца од Приштине.

Болница је из четвртог света, где се сви проблеми решавају са оним што се има, или боље рећи,  са оним што се нема. Без лекова, грејања, хигијене. Ово је једна чудна зграда која је пред рушењем, лифт је без врата, а на праговима се виде опушци од цигарета.

Ове наша Јованка мора провести 45 дана које је деле од порођаја. Нама се стеже срце толико колико расте поштовање и задивљеност за све претрпљене болове као и за медицинске сестре и лекаре које се брину о болесницима, са напором који се може назвати мисијом.

Данас је Јованка смирена, упркос надувеном бледом лицу, упркос лековима. Жели да се насмеје, подижући се два минута са кревета, повлачећи са собом инфузију, за коју је везана 24 часа.

А ко је ово? Питам је, мислећи на инфузију, твој нови момак? Барем је мршавији од твог мужа...Извукао сам јој осмех, онај осмех са фотографије, пре него што се врати у кревет, са великим паковањем Тоблерона која јој се много свиђа.

Јованка мисли  на све своје италијанске пријатеље, на српску заједницу из Милана, коју срдачно поздравља као и све оне који јој шаљу поруке које јој радо преносимо, нашој српској косовској јунакињи.