Кухиња и музика

„У нашем народу угостити некога“, нагласио је Јовица Јовић „је велика част, привилегија и прилика да се човек докаже колико вреди. Поштовање према некој породици и уопште човеку појединцу мери се његовом гостопримљивошћу. Шта ће ти кућа од злата ако у њу нико не улази. Насупрот томе, и најобичнији шатор пун пријатеља може да постане најбогатији смештај на свету“.

Публика у Торину је одушевљено прихватила речи српског музичара. Његов италијански језик није тако течан као ноте његове хармонике, али не недостају му дубоки смисао, поштовање, љубав, пријатељство, и дијалог.

Презентација књиге у Торину је овако почела. Домаћину вечери, Алесандру Викарију из Солидарите Косово, је припала част да најави учеснике „Ботеге гастрономике“ и да представи и дочара тежак пут који је свако удружење волонтера приморано да исприча како би се помогле особе у невољи.

Силвија Батистини, која је на сваком сусрету оригинална, понудила је неколико тема за размишљање које је било испраћено прелепом музиком Јовице Јовића. „На Косово и Метохију треба отићи“, нагласила је ауторка „и искористити тако прилику коју ће нам у наредним месецима понудити наши пријатељи из удружења Алтрекултуре који су присутни у сали“.

Као што је то обичај, презентација је завршена српском вечером, спремљеном на основу рецепата Силвије, на посуђу чије су салвете биле креација Алесандра Викарија, које најбоље представљају престоницу Пијемонтеа. Андреа и Ана су ове вечери били изврсни послужитељи. На крају, после лутрије која је нашим гостима понудила оригиналне стрипове, и они су Алесандрово дело, а који су нам препричали његово путовање на Косову прошле године.

Отац Аброђо Казинаско, православни свештеник у Цркви Сан Масимо Весково у Торину и значајна особа за наше удружење поклонио је Алфонсу Фраји, који јенрадио прелом књиге захвалницу за извранредан волонтерски рад.

У недељу поподне, књига је представљена од стране ауторке и Оца Амброђа у Руској Цркви Сан Масимо Весково у улици Сан Мартино, испод прелепих брда у Торину.