Мај у Италији

Месец мај био је пун дешавања. Почели смо нашу турнеју у оквиру презентације књиге „Много ми се допада“ у Сан Мартино ин Страда, захваљујући гостопримству градоначелника Луке Мартинија. Уследио је плодан сусрет са студентима гимназије „Мафео Веђио“ из Лодија у савршеној организацији наше Ђузепине Коша. У уобичајеној атмосфери младости којом одише ова школа,  покушали смо да њеним ученицима објаснимо свакодневицу њихових вршњака са Косова и Метохије и да пробудимо интерес за ову тематку код ових младих људи.

Презентација „Много ми се допада“  била је смештена у великој сали Еторе Аркинти уз присуство саветника за мир и међународну сарадњу Општине Лоди, Андреа Ферари. Силвија Батистини и Небојша Богдановић, српски сликар који живи сада већ осам година у Фиренци, повели су елегантни и интересантни дијалог о уметности и гастрономији, и тиме су на прави начин дочарали присутнима праву балканску душу.
Уследила је одлична српска вечера, коју су спремили за ову прилику, наши већ добро познати српско-венецијански кувари Дејан и Бојана Вученовић, Угљеша Вуковић, Јелица Брешкић, Маријана и Дејан Кусало. Атмосфера ове вечери била је предивна, права пријатељска. Надамо се да ће Лоди постати, као неки други градови, једно од важних места за сусрете које организује наше удружење. У недељу ујутро уследила је школа гастрономије наше куварице Силвије. Реч је о курсу одржаном према свим правилима, а учесници су се опробали у спремању проје, пребранца, колача чар на дар са изузетним резултатима.

У данима који су уследили, били смо у Верони, где смо, захваљујући префекту библиотеке Капитоларе, монсињору Бруну Фазани, успели да представимо уметничко и културно наслеђе Косова и Метохије. Све ово захваљујући важном присуству нашег великог пријатеља директора Опере Санта Кроће из Фиренце, Ђузепеу Де Микели.
Од посебне важности била је могућност да се дивимо, међу изложеним радовима у Библиотеци Капитоларе, серији српских средњовековних владара, раду талентоване уметнице Миљане Булатовић. И у Верони, нисмо могли а да не осетимо велику приврженост наших пријатеља који су дали значај „нашим“ темама.
Током вечери, наше удружење је дало звање почасног члана Франческу Грацијанију и његовој жени Ренати Натали, који су радили на рестаурацији у Библиотеци Капитоларе.

Из Вероне смо се преселили у Болоњу где смо у средњој школи Сафи одржали предавање о стању адолесцената на Косову.
Институт је већ организовао кулинарску лабораторију са Силвијом Батистини, која се често нашла у ситуцији да представи „српске“ рецепте који су за неке ученице били свакодневица с обзиром на то да многе долазе баш управо са Балкана.
Забавни део сусрета био је обележен у Полу Панцини дел Пиластро, где нас је својим анегдотама забавио Роберто Натали.
Из Болоње отишли смо у Рим.
Уследила су два сусрета од изузетне важности, један у средишту Интерсоса у Риму где је домаћин био наш пријатељ Нино Серђи, и други у музеју Венанцо Кроћети, који је организовало удружење М.арте, култура која прмовише Уметност.
На оба ова сусрета био је присутан Отац Иларион, игуман Манастира Драганац, који је из прве руке пренео искуства са Косова и Метохије.
Први сусрет, у којем је учествовао Нино Серђи, политички аналитичар Паоло Куерћа и наравно наша ауторка. Ово је била дивна прилика да се сретнемо поново са многим пријатељима нашег Манастира, који, због њихових пословних обавеза нисмо срели дуже време. Да поменемо само двојицу, Андреа Анђели и Валентино Паће.

На другом сусрету које је одржан у музеју (који је је претходно био студио овог уметника из Абруца) препуном дела Венанцо Кроћетија, домаћин је била Роберта Ди Казимиро, наша почасна чланица, која је увела излагања Оца Илариона и Силвије.

Турнеја је окончана презентацијом књиге у књижари Убик у Пизи, где нас је, према добро познатим тосканским обичајима, топло примио Алесио Ђани. Још једном су Отац Иларион, професор Марко Мајер и Силвија Батистини, причали на тему мира, толеранције и потребе за дијалогом.

Тешко је објаснити колико пажње, симпатије, солидарности смо осетили. Површан утисак може се стећи гледајући фотографије. Велико хвала свим пријатељима који су нас верно пратили и омогућили да се реализује ова, можемо слободно рећи, авантура.