Презентација у Болоњи

„Храна и сам чин окупљања за столом, сједињује различите људе и омогућава дијалог, као некаква универзална граматика, као музика“, ово су речи Паола Румиза које инспиришу, а којима је он отворио предивни сусрет у част презентације књиге Силвије Батистини, Много ми се допада- српска гастрономија на Косову (Душа Издања €13,00). Овим речима је почела презентација књиге у фасцинантној сали из 17ог века, коју је нашем удружењу „позајмила“ Легија Карабињера из региона Емилија Ромања.
„Моје размишљање о кухињи“, испричала нам је Силвија Батистини, „рођено је из једног реланог искуства са Светланом Стевић у народним кухињама, у којима она сваким дан кува за особе којима је храна неопходна и све то ради са много посвећености и љубави“.
Отац Андреј из манастира Дечани је прецизирао да је за добре односе и пријатељства које везује Манастир са Италијом заправо одговорна храна као елемент контакта и размене између различитих култура. „Важно је да продаја књиге финансира Народне кухиње“, наставио је проректор Богословије у Призрену „ми имамо потребу да се Запад интересује за нас и да нас се сете сви наши пријатељи“.
„Неколико метара одавде“ наставио је Румиз „налази се гроб Луиђи Фердинандо Масилија, научника из Болоње који је исцртао границе на основу договора у Карловицу, за аустро-угарску империју које су омогућиле чвршће и дуготрајније границе са Турцима. Многе дипломате тог времена сматрале су да су способност Марсилија заправо биле кулинарске природе, која је успешно дозирала захтеве поштујући све стране (у две године заробљеништва упознао је турску културу и гастрономију). У најтежим моментима преговора умео је да олакша преговоре „за столом“ и „ојача снаге“ у риту пијења кафе.
Пажњу публике држао је и емотивно излагање ауторке која је причала о свом искуству и односу са „њеним куварицама“.
„Прихватиле су ме у једном од најинтимнијих делова једне куће“ ипричала нам је Силвија „а то је кухиња. Ушла сам врло опрезно а изашла са предивним пријатељством које ће ме заувек везати за Дану Петровић, Јасмину Ћурчић, Светлану Стевић и моје непроцењиве преводиоце Лили Шала и Катарину Лазић. Ова је књига је заједнички рад у којем је свако имао могућност да дода нешто и да га на крају преда Алфонсу Фраја који је књигу са љубављу осмислио и урадио графику.
Кратки видео (кликни овде да погледаш) је увео публику у свет народних кухиња на Косову и Метохији, који је тако тешко објаснити некоме ко све то није видео својим очима.
На крају презентације, наше удружење хтело је презентује и похвали своја два „стара пријатеља“, уз нарочита признања.
Отац Андреј је доделио признање почасном члану, пуковнику Винћенцу Ђилију, некадашњем команданту батаљона карабињера у Приштини, док је Паоло Румиз доделио награду радио режисеру Раија, Роберти Ди Казимиро (прочитај овде објашњење).
Вече је завршено традиционалном српском вечером, коју су нам припремиле наше пријатељице Силвија, Алесандра, Катарина, Дана, Јасмина.
У току вечере, пила се изврсна ракија из Велике Хоче и јео се прави традиционални ајвар, а онда је Кристина ди Коко, један од наших оснивача, доделила похвалницу Микелу Салво и Дејану Кусало.
Ми смо на самом почетку промоције књиге Много ми се допада у Италији и већ су нам стигли разни предлози за презентације, о којима ћемо вас сигурно обавестити.
Много ми се допада
Српска гастрономија на Косову
Силвија Батистини
Душа Издања
Стр.160- еуро 13,00
Сав приход од књиге финансираће хуманитарне пројекте Народних кухиња на Косову и Метохији.