Слава у Мушутишту

Манастир Свете Тројице изграђен је у XIV на брду Русиници два километра јужно од Мушутишта. Место, на којем је изграђен, је изузетно брижљиво одабрано и оставља снажан утисак, јер гледа на пространу долину на југу, док на северу из густог растиња просто израстају шумовита брда.

Тик из Манастир, извор чисте питке воде доприноси утиску пријатности. У самој цркви чува се Помјаник (својеврсан именик особа, чија су имена помињана током светих архијерејских литургија) у који се имена уносе још од 1465. године, те самим тим има непроцењиву историјску вредност, јер нам даје увид у грађанско друштво свих заједница, које су од тада до данас на том месту живеле.

Ризницу Манастира додатно обогаћује изузетна библиотека, која садржи и рукопис Књиге апостола (Нови Завет без јеванђеља) из четрнаестог и петнаестог века, као и стотине књига и вредну збирку икона из деветнаестог и двадесетог века.

Све то више не постоји

Другом половином јуна 1999. године, после размештања немачких снага КФОР-а, албански екстремисти напали су Манастир лишивши га свих вредности, које је чувао; између 10. и 17. јула читав манастирски комплекс потпуно је уништен коришћењем савремене војне употребе експлозива.

Ништа није остало од библиотеке, конака, цркве и њених вредних икона.

Монашко сестринство, које је у манастору живело, је раштркано. Део монахиња је пресељен у Манастир Кончуљ у Грачаници, док је део отишао за Црну Гору.

Везе Мусутишта са Италијом су јаке, пошто је Фабио Манискалко, чувени археолог, активан на пољу заштите културног блага у ратним зонама, био пoсебно везан за Манастир. Уништење Манастира дубоко је погодило господина Манискалка. Стари рукописи, које је волеo, претворни су у прах и пепео, док је оскрнављено манастирско гробље стајало као неми сведок бруталног насиља, које је довело до уништења овог Манастира. Он је настојао да обнови манастир Свете Тројице и тиме покуша да од њега начини симбол победе наде над варварством. Међутим, 2008. године морао је да одустане због рака на панкреасу, изазваног предугом изложеношћу осиромашеном уранијуму.

Сигурни смо да би Фабио уживао у данашњој прослави; отац Петар, отац Јеремија и отац Исаија из дечанског монашког братства обележили су манастирску славу служењем свете архијерејске литургије у присуству храбре и бројне групе верника, која је за ту прилику дошла на место где је црква некад стајала из уже Србије под строгом оружаном пратњом међународних снага.