Вести о Кристини

Једино Кристина може да нам дочара како се заиста осећа. Уморна је и слаба, али кроз њен организам тече нова лимфа, која потиче од њеног брата Станка. Пресађивање коштане сржи, које је извршио професор Локатели, завршено је без икаквих техничких проблема. УСПЕХ! После дугог циклуса хемотерапије, која је требало да уништи све канцерогене ћелије, нова коштана срж усађена је кроз грудну кост. Она сада треба да почне да обнавља организам наше Кристине.

Млада пацијенткиња пребачена је у стерилну болничку собу како би била одвојена од свих облика контаминације. У њој ће провести време, потребно да се њен имуни систем и његова одбрана, који су сведени на нулу хемотерапијом, поново изграде.

Стигли смо до тренутка, који дуго чекамо, до праве прекретнице: Да ли ће наша хероина успети да победи овог монструма? Верујући у милост Божју, били смо у то сигурни и током хладног београдског јануара, а камоли сада током врелог римског лета.

Посетили смо болницу са оцем Петром. Међутим, због строгих болничких правила није нам било дозвољено да уђемо у стерилну просторију. Без обзира на то, желели смо са будемо близу Кристине, да јој омогућимо да осети нашу љубав, љубав људи посвећених надању. Желели смо да покажемо своју солидарност и чињеницу да никада не одустајемо, без обзира на све.

Последњих месеци смо научили важну лекцију од њеног оца Зорана и мајке Станке - два примера постојаности, љубави и оданости какве смо такође приметили и код многих српских и италијанских пријатеља, који су се укључили у драму породице Милутиновић.

Кристини смо поклонили мали сат са посветом где смо, на нашем слабом српском, написали: "мало време". Написали смо то мислећи на "још мало", јер ова се прича ближи свом епилогу. Када изађе из болнице, Кристину чека нова ера - величанствена ера, без облака и без леукемије.

Коначни суд лекара знаћемо за десетак дана. Међутим, атмосфера у тиму одише сигурношћу. Верујемо, као што смо то увек и чинили, у позитиван исход.